NUŠIĆIJADA

Festival filma jugoslovenske komedije

Šuška se po Ivanjici već dve godine o tome kako će ponovo biti neka Nušićijada. Pitaju se mnogi, naročito mlađi sugrađani, kako to ponovo a mi ne znamo da je ikada postojala. Zašto ime Nušića u nazivu i kakve on može imati veze sa Ivanjicom kada se tu nije rodio a ni smrt svoju dočekao. Zbog njih a i šire javnosti pokušaćemo da otklonimo nedoumice i napišemo kratak istorijat dotične manifestacije.

Nušićijada je bila festival filma jugoslovenske komedije i održavala se u Ivanjici od 1969-1972. godine. Preteča Nušićijade bila je tzv. „Turističko-zabavna priredba Septembar u Ivanjici“,održana 1967. godine u organizaciji preduzeća Ugoturist iz Beograda. Posle održavanja manifestacije dugo se raspravljalo i zasedalo u opštinskim krugovima. Došlo je do zaključaka da je Ivanjici potrebna manifestacija većeg obima u duhu dela Branislava Nušića, kojima su Ivanjičani posvećivali puno pažnje godinama unazad. Mićo Krivokuća i dopisnik „Politike“ iz Čačka, Blažo Radivojević složili su se da manifestacija dobije zvučno ime NUŠIĆIJADA. Na jednoj od organizocionih skupština festivala rečeno je:

“ …Sa stanovišta kulture, ovo govori o sve jasnijoj i sve određenijoj tematici opštine da se razvije kao ambiciozni kulturni centar na ovom području. Podrazumeva se razvoj pojava vezanih za demokrtizaciju kulturnog života i stalnog povećanja kulturnih odgovornosti i inicijativa u Ivanjici.“

Da bi fenomen poštovanja Nušića u Ivanjici postao jasan neophodno nam je da pogledamo stotinak godina unazad. Po završetku Prvog svetskog rata u Ivanjici se formira IĐD, Ivanjičko đačko društvo. Đaci su izvodili predstave u kafanama, tačnije u gostionici „Deligrad“, hotelima „Spasović“ i „Balkan“, pa u Priličkom kiseljaku u hotelu Blagoja Lukovića. Gradimir Ž. Luković u svojoj knjizi „Igra beše jedino im blago “ iz 1987. godine, na 85. strani, navodi sećanja jednog od očevidaca:

„Eh, kako se to igralo! Sala se nije nimalo menjala za te prilike. Ostajali bi stolovi, stolice i kelneraj. Dolazile su čitave porodice kao na starinskim zabavama. Moglo se što-šta poneti i od kuće, kolači bar, ili možda pršuta. U kafani se moglo dobit „jeličko“ crno vino, jagodinsko pivo iz buradi, prilička kisela…Predstava se odvijala u prisnoj atmosferi u kojoj su ponekad učestvovali i glumci-publika. Ponekad je bila veca atrakcija prepoznati nekog na sceni nego ispratiti sam komad. Kostime je uglavnom birao svako za sebe. Maske je birao Pero Cajlaz sa takvom inventivnošću da sami glumci sebe nisu mogli da prepoznaju u prvi mah. Na sceni se razvijao tekst kojeg nigde nije bilo u originalnom delu. Što je na velike muke stavljalo suflere. Bilo je slučajeva da se u dijaloge umeša i neko iz publike, pa su se odvijale čitave improvizacije da bi se i sam Nušić upitao koji bi mu tekst više legao.“

Možda i nije suviše pretenciozno ako bi se reklo da su „Javorci“ preteča avangardnog pozorištau nas!

Manifestacija pod senkom lika i dela Branislava Nušića-Nušićijada 1969. godine nastaje kao duhovni odgovor potomaka na to što je ovaj velikan srpske kulturne scene s početa prošlog veka, danas klasik nacionalne književnosti, u svojim proznim i dramskim delima zabeležio sliku palanke i palanačkog mentaliteta. Tog 1. septembra 1969. godine cantrom Ivanjice prošla je festivalska povorka. Nušićijada je postala festival filma jugoslovenske kimedije, ideja se profilisala još godinu dana ranije. U duhu najvećeg komediografa nacionalne književnosti, u gradu u kom su snimljene prve filmovane verzije „Sumljivog lica“ održavao se festival drugi po značaju posle onog u Puli ali jedinstven po tome sto je u negovao filmsku komediju. Festival je traja šest dana i to u prvoj nedelji septembra. Ključeve grada te nedelje imala je “festivalska lutka“, sto je od vremena festivala u starom Rimu do danas manir svakog festivala. Festival je otvarala povorka sa više od sto učesnika. „Nušić“ je vožen u fijakeru, na ulasku u grad mladi ljudi obučeni u tradicionalne srpske nošnje dočekivali su posetioce hlebom i solju. Grad je budio glas dobošara koji je najavljivao program festivalskog dana. Domaćice su iznosile cveće na prozore, gostima festivala nuđeni su tradicionalni proizvodi domaće radinosti. Svaka porodica javno je pozivana da uredi svoje dvorište, jer čitav grad je pozornica. Na festivalu dominirale su dve scene: pučka scena „okruglo pa na ćoše“ u centru grada i otvorena scena na Jelića polju, filmski sadržaji prikazivani su u zatvorenom prostoru. Na primer 1970. godine program je ovako bio zamišljen:

Prvog festvalskog dana u Domu kulture prikazan je film „Biciklisti“,kao gosti došli su Puriša Đorđeviđ, Milena Dravić, Rade Marković, Ljubiša Samardžić, Mija Aleskić. Doajeni filmske i umetničke scene u nas do dana današnjeg. Tzv. „izvođački deo“ uptpunili su folklorn ansambl „Branko Krsmanović“ , pevači Slavko Perović, Dobrivoje Topalović, Dragoslav Genčić, Svetislav Popović. Drugi dan publika je videla film „Idu dani“, kao i Majdu Koht, Ljiljanu Cincar, Fadila Hadžića i Branka Milenkovića. Na Jelića polju pevao je trio „Idu dani“ sa Cigom Milenkovićem, kao i pevačice Nada Knežević i Vasilija Radojčić, u to vreme na vrhu svoje popularnosti, čega se stariji sugrađani neminovno sećaju. Treći dan otvorena je izložba karikatura iz  „Ošišanog ježa“, gledao se film „Siromah sam al sam besan“, a posetioci su mogli da vide Ljubu Moljca, Miodraga Andrića i Daru Čalenić. Toga dana muzički deo upotpunili su Aca Trandafilović i Radmila Karaklajić. Čuveni fiolm „Ljubav i poneka psovka“ prikazan je u petak 4.septembra 1970. godine a publici su se poklonili Ružica Sokić, Boris Dvornik i Dara Čalenić. U izvođačkom delu, ništa manje važni Jelisaveta Seka Sablić, Taško Načić. Ivanjicome se razlegala pema iz grla Dragana Živkovića Tozovca i Mire Pejić. U subotu ivanjicom je šetala Soja Jovanović, u lokalima se služio specijalni jelovnik npr. Kao hladno jelo „Ekseri na ulju“ i „Testera a la Toše“, supa od soje ili „Krivokuća reš“, „Mirko na ražnju“ kao pečenja, naravno sve u duhu komediografske žaoke. Festivalskom žiriju predstavljen je film „Burduš“,a on sam sa Žikom Lazićem i Mićom Popovićem predstavili su se publici uživo. Gosti Ivanjice bili su i velikani pisane reči Dragoslav Mihajilivić i Branko Ćopić. Poslednji festivalski dan te druge godine Nušićijade, obeležio je film po scenariju Nušićeve komedije „Silom otac“, poseta Bate Paskaljevića, Dragutina Dobričanina. Pevala je ali i glumela pleneći neprocenjivim scenskim šarmom Olivera Marković, Dušan Jakšić itd.

Na ivanjičkim ulicama oživljavan je duh stare srpske varoši skadarlijiskog boemstva. Svirali su orkestri iz Balkanske boemske četvrti, sudbinu je proricala Dara-gatara iniče godinama maskota Skadarlije.

Pučka scena imala je specijalni interaktivni program, u duhu onog što su nekada u hotelu Spasović radili „Javorci“. „Nušić“ je čitao svoje „recenzije“ prethodnog dana. Program „Uzjaši mikrofon“ u stilu zabave „mikrofon je vaš „ gde su Ivanjičani izlazili na scenu i pevali svoje omiljene melodije u pratnji orkestra. Bira se „Žiri nepristrasnih“ sastavljen od građana iz publike koji su bodovali pevače. Gradom se prolamao smeh, a gosti festivala, koji su pristizali iz čitave okoline, spontano su se putem smeha i zdrave zabave upoznavali sa domaćinima. Još od tada, verovatno, dominira ono „Dođu gosti, odu prijatelji“. „Nušić“ intervijuiše goste i poznate komičare i humoriste. „Pošta kod Toše na ćoše“ – „Nušić“ odgovara na pitanja građana koje čita dobošar. U pauzama komičnih sadržaja svira starogradski orkestar iz Čačka i orkestar mladih iz Ivanjice kjoi ima deo „mikrofon je vaš“ , gde poziva publiku.

O „Nušićijadi“ se pisalo u svim državnim javnim kulturnim glasilima. Reportaže sa festivala imale su svoje mesto i na državnoj televiziji. Ivanjičani se i danas rado sećaju dana kada su njihovim ulicama šetli, glumeli i pevali besmrtnici. Manifestacija je 1972. godine se naprasito ugasila i ostavljenakao ideja negde na stranu da čeka novo vreme i novi duhovni okvir.

NUŠIĆIJADA U 21. VEKU

Danas je „Nušićijada“ ili „Obnovljena Nušićijada“ kolaž festival. Mnogi su postavljali pitanje zašto ne pravimo ponovo „ozbiljan“, „veliki“ festival filmske komedije kao nekada što je bio. Filmsko tržište u našoj zemlji znatno je suženo, godišnje se snimi jedna ili nijedna komedija. Filmskih festivala, kao takvih, u nas ima priličan broj još jedan bi bio previše! Kulturni život u Srbiji koncentrisan je u velike centre poput Beograda, Novog Sada i Niša, tako da male sredine ostaju uskraćene čak i za mrvice sa te bogate trpeze. Kulturna dešavanja u Ivanjici svedena su u poslednjoj deceniji na mikro veličine. U žeđi mladih ljudi regiona za zdravim festivalskim životom koji će im pokazati lepote duha palanke, par festivalskih dana zadrmaće region. Predstave, koncerti klasične, tradicionalne, elektro, rok, bluz i etno muzike, performansi, izložbe, interaktivne radionice sve to upakovano u dobre izvođačke sastave na sceni Nušićijade u 21.veku tj. 2010. godine u Ivanjici.