KONKURS ZA SATIRIČNU PRIČU

Preuzmite tekst konkursa za kratku satiričnu priču na linkovima ispod.

Нушићијада 2017 – Конкурс за кратку сатиричну причу – Ћирилица

Nušićijada 2017 – Konkurs za kratku satiričnu priču – Latinica

SAOPŠTENJE POVODOM SEDMOG KONKURSA

Ako na  književnost gledamo kao na jedan, prevashodno, evolutivni sistem, koji se unapred kreće prvenstveno da bi se hranio, a tek onda sit govorio, pa s tim u vezi i razvijao strategije (čitaj: postupke) kojima bi ukrotio svoj plen (čitaj: stvarnost), onda je satira, od svojih antičkih početaka pa sve do danas, ostala zdrava književna ćelija koja je, bez obzira na svoj pojavni vid, suštinski odolela mutacijama. Njena mutacija je njena mimikrija, sposobnost da plenu priđe i osvoji ga služeći se različitim strategijama. Da li će njen pristup biti otvoren, frontalan, gde će se ispoljiti kao žanr ili tema, ili pak zatvoren, diverzan, gde će se skriti u postupak, zavisi upravo od samog plena, njegove veličine, snage i otpornosti. Stepena njegove svarljivosti.

Satira (lat. satur – sit, obilan, plodan), kao što joj samo ime kaže, hoće samo jedno – da je sita, pa zato traži obilan plen da bi plodno govorila.

Nezainteresovana za eskapističku poetiku, doktrinu defetističkih izama,  tendenciozno usmerena na društvo i njegove anomalije kao primarni stvarnosni materijal kojim se hrani, reklo bi se da satira najbolje lovi tamo gde prebiva ružno, naopako, lažno i licemerno. Napadajući takav materijal, ona čini dvostruko dobro – iskorenjuje ga, ali i unedruje u sebe, vršeći istovremeno i korektivnu i memorijsku funkciju.

Branislav Nušić, čije delo i lik i u okviru književnog konkursa novije istorije ivanjičkog festivala s ponosom slavimo, ostavio je iza sebe izuzetno moćan memorijski i korektivni sistem, ne samo u okviru književnog, već i društveno-političkog diskursa. On je markirao i demaskirao dominantne probleme svoga vremena, pišući mnogo i beskompromisno, a opet smatrao da je mogao ostaviti daleko više da su mu život i društvene okolnosti ponudili povoljnije prilike.

Upravo iz tog razloga, računajući sa kontinuitetom, i rodila se ideja o pokretanju književnog konkursa za najbolju satiričnu priču, a sa ciljem da on predstavlja dostojanstven i autentičan nastavak Nušićevih stremljenja i potvrdu književnog sistema, koji bi da nas pamti i popravlja, utoliko pre što ne možemo zamisliti povoljnije prilike od ovih sada i ovde, obolelih do paroksizma. Drugi važan cilj sa kojim računamo je ispitivanje evolutivnog razvoja satire kao književnog žanra: za kakvim plenom satira danas traga, gde ga pronalazi, kako i čime ga napada.

Ivanjica, koja za svoj drugi, književni život ima da zahvali upravo Nušiću, svake godine iznova se vraća svom tvorcu, slaveći ne samo vreme u kom je on živeo i pisao, već i vreme u kom, zajedno sa njim, mi živimo i pišemo. Brišući polako tanku granicu između života i literature, Nušićijada svake godine stiče sve veću vidljivost na evropskoj festivalskoj mapi i koncepcijski nadrasta svoju matičnu geografiju postajući na taj način vitalna festivalska sinergija koja objedinjuje staro i novo, malo i veliko, blisko i daleko.

Svesni da su pre bilo kakvih festivala u slavu Nušića, na čitavom Balkanu a i šire, postojale tzv. nušićijade, dramske književne vrste pisane na Nušićev način i u njegovu slavu, a istovremeno podstaknuti činjenicom da nam na konkurs svake godine značajan broj priča pristigne i iz regiona, osećamo potrebu da unesemo novinu, koja neće biti samo simbolična, već i suštinska. Ona se tiče zajedničkog jezičkog, a preko njega i kulturnog prostora u okviru koga književnost treba da se razume kao nadnacionalna kategorija. Svima onima koji je, dakle, mogu čitati, njima ta književnost i pripada. Iz tog razloga, pored autora koji pišu na srpskom jeziku, pozivamo i zainteresovane autore koji pišu na hrvatskom, bošnjačkom i crnogorskom jeziku da se prijave na konkurs i pošalju svoje satirične priče. Da satira bude sita!

Nemanja Glintić

---