Glavna ivanjička ulica je muzej na otvorenom – zaštićeni spomenik kulture, sa brojnim starim građevinama, od kojih neke datiraju još iz vremena neposredno nakon velikog požara davne 1846. godine. Tako zaustavljenoj u vremenu, najbolje joj pristaju sunčano prolećno podne i puno mladih ljudi, izmilelih da u njemu uživaju. Tada glavna ulica postaje pravi korzo – u užurbanoj današnjici zaboravljena reč, i još ređa slika.

U petak, 25. marta, za neupućenog prolaznika korzo je bio neobičan. Mladi ljudi u šetnji, devojke momcima pod ruku, ali odeveni kao da su istrčalili iz starih zgrada u davno vreme kada su tek sazidane. Ivanjica se našla na pola puta, od septembra do septembra, od prošlogodišnje do ovogodišnje „Nušićijade“. Pravi je trenutak da nesvakidašnji festival kulture zastane i predahne, i popriča sa građanima; ljubazno se osmehne, raspita za zdravlje i porodicu; upita ih u kakvom sećanju im je ostao, i hoće li mu ponovo doći; i šta je to što od njega najviše očekuju kad 2. septembra bude podigao zastavu sa Nušićevim likom. A i uželeo se priče stari festival – dugo je 38 godina tišine, koliko je čekao dok nije obnovljen 2010. godine. Predivna i prekratka su bila tri septembarska dana, ima on još mnogo šta da ispriča u godinama koje dolaze.

Nušićijada je građane čekala u samom centru grada, diskretnom starogradskom muzikom, i sa puno svojih mladih volontera, u haljinama, šeširima, uniformama i frakovima omiljenih likova Nušićevih dela. Dva stola sa crveno-belim kariranim stoljnjacima; na svakom cveće, olovka i papir, i drvena korpa sa pažljivo kanapom uvijenim, duhovitim, porukama – da svaki prolaznik izvuče po jednu. A na sredini tri table sa dva pitanja – jedno sa utiscima sa prošle, i drugo sa željama i predlozima za narednu „Nušićijadu“. Raspisali su se prolaznici, pričali o tome koliko im je nedostajao njihov festival kulture, koliko su srećni što se vratio, i koliko su uživali početkom prošlog septembra; izrazili podršku i najlepše želje, i dali svoje savete i predloge; usmeno, i na šarenim papirima zalepljenim na table. Slučajnom posmatraču sa terase nekog od brojnih kafića, zaista je delovalo kao da se tog dana našao u srpskoj varoši od pre 100 godina. A dan je bio baš onakav kakav se poželeti mogao.

„Na pola puta“ je prva od dve male lokalne akcije realizovane od 25. – 27. marta u okviru programa „Teorija i praksa“, namenjenog mladima. Osmišljavanje akcije, njena priprema, medijska promocija i konačno, realizacija, delo je mladih volontera „Nušićijade“, uglavnom ivanjičkih srednjoškolaca.

Fotografije sa akcije „Nušićijada – na pola puta“ možete pogledati OVDE

Na našoj fejsbuk grupi možete pogledati puno fotorafija, ostaviti svoje utiske i predloge i uključiti se u diskusiju sa idejama za narednu „Nušićijadu“