Jednogodišnji put od prethodne do naredne „Nušićijade“ je krivudav i pitom, sa dosta usputnih stanica; baš tamo oko 25. marta, saviće iz ulice Branislava Nušića, pa pored Tehničke škole i „Lovca“, putnika namernika dovesti pravo u centar Ivanjice – negde tamo gde početkom septembra stajaše neobična bina „Okruglo pa na ćoše“. Na tom mestu je drvena tabla, sa rukom ispisanim tekstom „Na pola puta“. Kao da ju je neki marljivi stolar postavio baš tu, da prolazniku došapne nešto lepo.

Putnik namernik zastaje pored table, i skida šešir. Gleda na sat – 11 časova. Ovo je lepo mesto, da se zastane i predahne. Tu je puno mladih ljudi, u zanimljivim odelima. Dan je sunčan, i putnik uživa u njemu. Priseća se svega lepog sa prošlogodišnjeg festivala. Usne se razvlače u blagi osmeh. U pozadini se čuje muzika. Baš se pita šta li bi gospodin Nušić mogao spremiti za naredni festival. Umesto kostobolje, u desnoj ruci oseća blagoglagoljivost, sve bi nešto napisao. Rukom napipava olovku u džepu košulje.

Da, petak će zaista biti lep dan, da oko podneva prošetate do centra Ivanjice.