Na najveći pozorišni događaj festivala pošlo je nekoliko hiljada ljudi – svi oni koje je Branislav Nušić na zatvaranju pozvao da pozorišni repertoar festivala začine njegovim čedom, „Gospođom ministarkom“.

Ni sam Nušić nije verovao dok se osvrtao iz kočija koje su ga, nakon vraćanja vlasti u ruke starog predsednika opštine, vozile od okruglo-ćoškaste bine ka ivanjičkom Domu kulture, šta je sveta pošlo da pogleda njegov čuveni komad. A još kad znamo kako su tu fraza „viđen za Ivanjicu“ koristi samo kao pretnja, stvar je izgledala još čudnije.

Međutim, kako sala Doma kulture nije mogla da se proširi čak ni za ovako zainteresovane goste, do njenih sedišta uspelo je da dođe svega 500 građana, i to onih najvrednijih koji su karte za predstavu uzeli u danu u kom su počele da se dele, pa se u danu i razdelile.

I dok su organizatori festivala pokušavali da zatvore vrata ove institucije i da stotinama građana ispred tih vrata objasne da će Nušićijade biti i sledeće godine, privilegovana publika u sali već je uživala u predstavi Narodnog pozorišta iz Beograda.

Velika prvoklasna glumačka ekipa, predvođena samom Živkom ministarkom koju igra Radmila Živković, više od tri sata izazivala je smeh i gromoglasne aplauze koji su se na kraju pretvorili u prave ovacije.

Čak i kada se predstava završila, na trgu ispred Doma kulture mogao se zateći još poneki Ivanjičanin kako ljubomorno posmatra one koji su imali privilegiju da vide kako Živka svom zetu, Čedi, preti izgnanstvom baš u njihovu čaršiju.

Ovaj događaj za Ivanjicu i Ivanjičane nosi posebnu simboliku. U jednom malom gradu u kom je kultura naizgled zaboravljena jedino mesto u koje građani pokušavaju da provale je Dom kulture.

Sigurni smo da bi najveću inspiraciju u njemu našao sam Branislav Nušić.