Da palanka ne ostane provincija…

Poslednjih godina Ivanjica, kao retko kada u svojoj kulturnoj istoriji, preti da zasluži etiketu “slepog creva’’! Kulturne delatnosti SVEDENE SU NA ALARMANTNO nizak nivo. Provincijalizam je inficirao svaku poru tople palanačke sredine. Male palanačke sredine u unutrašnjost naše zemlje, sačuvale su, još uvek, nešto od toplih međuljudskih odnosa i porodične atmosfere. Daleko od hladnoće i alijenacije betonom okovanih velikih gradova . Okrenemo li se nekoliko decenija unazad, videćemo da je naš grad bio inspiracija nizu umetnika, pozorišnim i filmskim radnicima. Polovinom XX veka čitav grad se podizao „na gotovs“ u susret NUŠIĆIJADI! Baš taj veliki Nušić prvi put u jednom umetničkom delu pomenuo je Ivanjicu. Čuvena rečenica iz Gospođe ministarke ‘’VIĐEN SI ZA IVANJICU’’…NEGATIVNO, neki bi rekli ! Ali komedija tj. teatar i služe da nam ukažu na mane nas samih . Da naučimo da se smejemo lekovito tj. samima sebi i sredini u kojoj živimo. Odjeknuo je nušićevski smeh daleko, a čuje se i danas. Prve diletantske glumačke trupe u samoj Ivanjici izvodile su Nušićeva dela sa posebnim zadovoljstvom . Čest gost bio je i čuveni pozorišni prvak Narodnog pozorišta Raša Plaović. Film Sumnjivo lice, po istoimenom Nušićevom komadu snimljen je u Ivanjici. Soja Jovanović, umetnica sličnog humorističkog izraza, volela je da dolazi u Ivanjicu i piše u bašti odmarališta Golija. Ona je ekranizovala neke komedije, koje u pozadini imaju autentičan palanacki kolorit. I naravno, nezaboravna serija Više od igre. Kada je moglo nekada zašto ne moze i danas..?! Pokrenimo se i probudimo, da bismo probudili i pokrenuli druge koji će svraćati u naš grad ili čitati o njemu. Ustremili smo kreativnu energiju da rodnom gradu vratimo stari sjaj, pravom kulturnom manifestacijom. Ne moramo više ići u Beograd ili Novi Sad da posejemo svoju energiju ili pogledamo kvalitetnu predstavu. Dovoljno je da svi zajedno podržimo ovu ideju u povoju i svi ćemo to moći da vidimo i u našem gradu. Za Ivanjicu se čulo po krompiru, malini, rakiji, satelitskoj stanici, Draži Mihajloviću, a pre svega toga za Ivanjicu se čulo zahvaljujući Nušiću. Ovim poduhvatom priključujemo se i jednoj novonastaloj ideji u državnom vrhu o decentralizaciji umetničkih događaja ( bez politike, molim !!). Ako Ivanjica treba da odabere svoju umetničku etiketu neka ona bude okrenuta zdravom smehu i komediji. Neka se za nju čuje kao o gradu u kojem je Nušićijada. Ne zaboravimo koliko mladih ljudi u Ivanjici traži svoj kreativni prostor, mesto gde će videti umetnost na delu, čuti živu reč umetnika. Ivanjica je prva srpska vazdušna banja. Ivanjičani, i svi gosti Ivanjice, zahvaljujući tome, mogu da porade na zdravom telu. Ali zdravom telu i zdravog duha! Zato, 2010. godine oživimo zdrav duh!

Jagodina ima dane komedije; Zaječar – Zoranove dane; Vrsac – Sterijino Pozorje… u Ivanjici… neka bude NUŠIĆIJADA!

Ana Milunović