Dokumentarni film o Nušićijadi – Put od sećanja do stvarnosti , posvećem svima onima koji su ostavili sećanje jače od stvarnosti, onima koji su pomogli da se sećanje pretvori u stvarnost, i onima koji veruju da ovu stvarnost vredi čuvati kako se ne bi pretvorila u sećanje, od danas je dostupan javnosti. Do danas, on je prikazan dva puta – prvi put na zatvaranju Nušićijade 2014, a zatim na Sajmu turizma u Beogradu 2015. godine.

Ovaj film, stvaran na način na koji se stvara sve što je vezano za Nušićijadu – posvećeno, sa ljubavlju i željom za trajanjem, daje uvid u staru Nušićijadu, predstavlja proces obnove i vraćanja Nušićijade na ivanjičku scenu, govori o raznim aspektima njene organizacije, rezultata i koristi koje ona donosi.

U filmu snimanom u Ivanjici i Beogradu govore osobe koje su Nušićijadu na različite načine obeležile: Aleksandar Ivanović, Beba Bojović, Boško Krivokuća, Dejan Parezanović, Grem Tindal, Kristina Kujundžić, Marina Sekulić, Marko Andrejević, Milanko Bošković , Milica Todorović, Miloje Ostojić, Milomir Zorić, Momčilo Đokić, Narcisa Darijević Marković, Nebojša Nušić, Petar Arbutina, Petar Božović, Radomir Lišanin, Radomir Ristić, Radovan Ristić, Rale Popović, Sanja Ilić, Tomislav Savić, Vera Jovanović, Vladimir Bošković , Zoran Mutavdžić i Zorana Parezanović, a kombinacija njihovih izjava priča priču o festivalu.

Film je snimio i tehnički realizovao tim kompanije “Studio Frame” po konceptu Udruženja građana “KudeS”.

Ovom prilikom još jednom se zahvaljujemo svima koji su učestvovali u kreiranju ovog filma, a vas pozivamo da izdvojite 20 minuta i uživate u filmu i pomognete da se ova nova stvarnost neguje.

stur15-nus2

Od kada je ivanjička Nušićijada obnovljena 2010. godine, beogradski sajam turizma svake godine ukrase njeni volonteri koji, zajedno sa ivanjičkim Branislavom Nušićem koga igra Milan Milosavljević, pozivaju goste sajma na festival kulture i zabave, humora i smeha, dobrog ukusa, lepog ponašanja i leporečja koje se toči ne samo na pozornicama, već i u danonoćno budnim kafanama.

stur15-nus1

Ove godine su, pored lepih reči i poziva na naš festival, brojnim posetiocima umesto flajera delili razglednice, i zajedno sa njima prelistavali brošuru koja predstavlja retrospektivu proteklih pet godina.

Međutim, ove godine naš festival  je posebno predstavljen projekcijom dokumentarnog filma – Nušićijada-put od sećanja do stvarnosti, o kome će biti reči u jednom od tekstova koji slede, i koji će biti dostupan na našem sajtu, zajedno sa nagrađenim promo filmom.

Naš štand su posetili brojni prijatelji festivala, saradnici, donatori, ali i poznata lica koja su bila viđena za Ivanjicu, i koja će, sudeći po utiscima koje nose sa Nušićijade, biti viđena za našu varoš i u narednim godinama.

stur15-nus3

nusivaturizam

Turistička organizacija opštine Ivanjica i Udruženje građana KudeS predstaviće na  37.  Medjunarodnom  Sajmu turizma u Beogradu (19. – 22. februar)  kulturno-istorijske potencijale varoši, zdravstveni i manifestacioni turizam sa akcentom na festival Nušićijada koji se ove godine održava u terminu od 28. do 30. avgusta.

Promocija ovogodišnje šeste po redu Nušićijade, održaće se u petak 20. februara sa početkom u 13.00h na štandu Turistčike organizacije opštine Ivanjica, koji se nalazi u okviru štanda Turističke organizacije regije Zapadna Srbija. Kostimirani volonteri daće poseban šarm promociji, a posetiocima će pored nagrađivanog promo filma Nušićijade biti prikazan i dokumntarni film, koji je svoju premijeru imao na zatvaranju prošlogodišnjeg festivala. Pored filmova petogodišnja istorija ove kulturno-edukativno -zabavne manifestacije publikovana je i kroz pažljivo dizajniranu brošuru dostupnu svim posetiocima štanda.

Ivanjička Nušićijada je festival koji se od svog obnavljanja 2010. godine profilisao kao manifestacija dobrog ukusa, uspešne kombinacije  kulture i zabave, učenja i boemštine, celodnevnih edukativnih sadržaja i celonoćnog kafanskog života, a pre svega negovanja nušićevskog pogleda na svet. Ove godine Nušićijada će se predstaviti medju 1 100 izlagača iz rekordnog broja zemalja, na sajmu turizma.

film1

Na VIII Susretima organizatora manifestacija 2014/2015. održanim u sredu 11. februara 2015. godine, u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu, Nušićijada je osvojila drugo mesto u kategoriji za najbolji promo-film o manifestaciji.

film3

- Naš film pobrao je sve simpatije, a nijanse su odlučile o prvom mestu. Reč je o zaista kvalitetnom promo materijalu festivala koji, iz godine u godinu, okuplja sve veći broj posetilaca, priznatih umetnika, eminentnih predavača i kulturnih poslenika.  Ovim filmom promovisaćemo Nušićijadu širom zemlje, na najbolji način – kaže menadžer TO Ivanjica Miloje Ostojić.

Događaj koji organizuje redakcija  časopisa „Vodič kroz turističke manifestacije” u  saradnji sa Privrednom komorom Srbije, ove godine održan je pod sloganom „Kreirajmo budućnost manifestacija u Srbiji zajedno”. Susreti su okupili predstavnike relevantnih nacionalnih institucija, ugledne stručnjake i profesore univerziteta, ali pre svega mnogobrojne predstavnike manifestacija iz cele zemlje, koji su imali priliku da čuju predavanja na pet tema iz oblasti manifestacionog turizma.

Miloje Ostojić i Marina Sekulić, volonterka Nušićijade, imali su čast da u okviru stručnih predavanja predstave temu “Značaj i uloga volontera u organizovanju jedne manifestacije”, pa su tom prilikom prisutne upoznali sa načinom rada volonterskog tima u okviru festivala Nušićijada.

film2

Turistička organizacija Srbije je Nušićijadu uvrstila u Kalendar manifestacija na engleskom jeziku kojim će promovisati manifestacioni turizam na inostranim sajmovima i ponuditi ga kao turistički proizvod Srbije inostranim turoperatorima, što odaje dodatnu potvrdu kvalitetu i značaju festivala.

Na Susretima je predstavljen i Prvi pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji manifestacija u Srbiji, urađen od strane udruženja “TIM Srbije”, u čijoj izradi je učestvovao i predstavnik Turističke organizacije opštine Ivanjica, koja je jedan od organizatora Nušićijade.

slagalica

Na VIII Susretima organizatora manifestacija 2014/2015, u Privrednoj komori Srbije, 11. februara ove godine Ivanjica će prezentovati svoj manifestacioni turizam. U okviru stručnih predavanja, predstaviće se eminentni predavači sa značajnim temama a jedna od njih biće i Značaj i uloga volontera u organizovanju jedne manifestacije. Iskustva u organizaciji manifestacije Nušićijada kroz volonterski sektor izneće predavači iz organizacionog tima ovog festivala.

Poseban akcenat u okviru prezentacije manifestacionog turizma Ivanjice biće stavljen na manifestaciju Nušićijada, koja se promo filmom takmičiti za jednu od prestižnih nagrada. Biće ovo i sjajna prilika za najavu termina ovogodišnjeg festivala koji se održava od 28-30. avgusta.

Pored predstavljanja Nušićijade kao primera dobre prakse u gradovima Srbije kroz projekat „Turizam i Manifestacije Srbije“ (TIM-a Srbije), a uz podršku tadašnjeg Ministarstva finansija i privrede – sektor za turizam, ovo je još jedna potvrda dobre organizacije jedne manifestacije i projekta PRO-aktivna zajednica koji je nastao kao rezultat obnove festivala Nušićijada u Ivanjici i aktiviranju zajednice na ostvarenju tog projekta.

Takođe, na ovim Susretima biće predstavljen Prvi Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji manifestacija u Srbiji, urađen od strane udruženja „TIM Srbije“, u čijoj izradi je učestvovao i predstavnik Nušićijade, što je potvrda njenog i ukupnog kvaliteta manifestacionog turizma u Ivanjici.

 

 

 

petararbutinaMožda je Šarli –ja, a možda i nije

U svetlu događaja koji su obeležili protekli mesec, a koji se tiču pozicije satire i humora u današnjem svetu, kao i pozicije pojedinca, društva ili ideologije u humoru i satiri, objavljujemo deo teksta Petra V. Arbutine, književnog kritičara i predsednika žirija Konkursa za najbolju satiričnu priču Nušićijade, čija će kompletna verzija biti dostupna na blogu autora: Dnevnik nespokoja – https://rujanski.wordpress.com/ od petka, 30. januara 2015. Da li se zbog satire ubija ili je satira postala ubistvena, ko je sve danas Šarli, ko ima potencijal da se smeje onome što ga ugnjetava, šta kreira i gde su granice između humora i uvrede, da li je svet izgubio kreativni potencijal da se nasmeje sebi i šta bi danas činio Nušić samo su neka od pitanja koja autor postavlja i podstiče na razmišljanje o njima.

Sada bi neko povodom naslova mogao da kaže: kao da to nismo znali do sada! Izgleda da nismo, ili smo sve primetili kada je otišlo predaleko. Davnašnja je teza da je ubistvo jednog čoveka zločin, a ubistvo sto ljudi statistika. Nismo dobro videli zločine, jer su bili daleko od naše (para)intelektualne udobnosti, a kada samo postali brojke, bilo je već kasno. Smeh se zaledio, a svima nam je postalo prevruće. Pogubljenje novinara satiričnog lista „Šarli ebdo“ nije statistika, ali zločin svakako jeste. Da li je svet postao toliko ozbiljan da se zbog satire ubija, ili je satira ubistvena? Ni jedno ni drugo dovoljno i ne na pravi način. Žrtve su, ipak, stvarne. Otišli smo predaleko u nadi da će neko shvatiti šalu na način na koji mi želimo, zaboravili smo da neko ne želi da shvati nas takve kakvi smo. Svet nije unipolarna pozornica s jednim dominantnim obrascem, već poligon s mnoštvom različitosti, koje nisu uvek nepomirljive, osim ako ne želimo da ih pomirimo u poniženju. Što se, uzgred budi rečeno (ko je rekao Srbija?!), i radi. To je jedinstveni politički koncept. Ista mera siromaštva svima, za koju mislimo da je očekivani standard, i smeha (bez igara) za koji mislimo da je satira, nije uvek dovoljna. Poniženi, kako je davno video i shvatio F.M.Dostojevski, mogu (i često jesu) da budu i uvređeni, a to onda nije dobro.

Limiti se pomeraju, provokativnost mora da bude vulgarna, jer je život izgubio dostojanstvo, a dostojanstvo razumevanje za drugog. Šta bi to trebalo da znači u praksi ili u svetlu poslednjih događaja? Pre svega, svest o granicama, ne o autocenzuri, već o granicama pristojnosti. Izgubivši karakteristične (usamljene) modele prema kojima je bila upravljena satirična žaoka, odnosno promenom prioriteta i postajanjem onoga što smo ismevali glavnom društvenom vrednošću, satira je izgubila oštrinu. Više nije mogla da dosegne razliku, jer razlike više nije ni bilo, odnosno inteligentni su i dalje bili inteligentni, kreativni i dalje kreativni, a prostaci i primitivci i dalje na vlasti. Šta se promenilo? Primitivizam takozvanih elita, oportunizam političke moći, teror društvene korektnosti, birokratska tupavost… postale su poželjne i vladajuće (ovo poslednje posebno) osobine, nezaobilazne i neophodne za društveni uspeh. Potencijal intelekta da se nasmeje onome što ga ugnjetava prostotom i primitivnošću posustao je, publika se smanjila, prostota proširila, omasovila. I kako onda napraviti razliku?

Gde su zaista nestali prostori u kojima je duh mogao da se poigra životom i zašto je čitava planeta postala dvorana iskrivljenih ogledala u kojoj nisu smešne spodobe već normalni ljudi ispred ogledala iskrivljene percepcije? Zašto nam sada Aleksa Žunić, Živka… (dopuniti po sopstvenoj slobodi i želji likovima iz knjižice Nušić za lenštine) izgledaju tako razborito i obično, ili smo možda iscrpli želju i mogućnosti da se smejemo sebi u njima?

Vremenom, malim pristajanjima na velike laži, svismo počeli da učestvujemo u prividu.Postali smo deo karikaturalne ozbiljnosti sveta, koji je izgubio glavni kreativni potencijal da se nasmeje sebi. Izgubili smo „budalašku slobodu“ (vidi:https://rujanski.wordpress.com/page/2/ ), a bez takve slobode nismo u stanju da shvatimo da je istina bezgranična, a da je naše interpretacije ograničavaju. Samim tim su karikaturisti „Šarli ebdoa“ morali da „šibaju mrtvog konja“ i da agresivnim provokacijama bude škrt smeh, ali ne i svest, ili da privid svesti zamene nedostatkom savesti. Ne može se od satire zahtevati velika društvena odgovornost, i ne treba da je bude, jer bi je onda progutali demoni udvorištva i političke korektnosti, a onda to više nije to. Ali se može i mora zahtevati originalnost, inventivnost, skriveni smisao i asocijacija koja prelazi u univerzalnu metaforu, fokusiranu iz jednog pera ka svima, a ne obratno.

No, kako je to inačeu Parizu, tradicija balova i svetkovina održava se vekovima i to veoma uspešno. Tako beše i ovog puta. E, sad, što je komemorativna, koga briga, našao se razlog za bunt i pripadnost kolektivitetu u slavlju, života ili smrti, zar je uopšte bitno? Kakvo je stanje u Srbiji? Isto, mislim, ko na parastosu nekom drevnom dedi, za koga su zaboravili da je i živeo, pa se ucveljene snajke, komšije, sinovi i unuci s pesmom na usnama valjaju po grobljanskom blatu, krčme imovinu kao u Nušićevom Pokojniku, a sve u slavu ljubavi, razumevanja i dobrih namera. Satira ovde, čudnog li paradoksa, uspeva, vlast se „namešta“ da ne može bolje,satiričari – bar oni kojima jezik i plajvaz nije zavezao premijerov ledeni ton inspektora Kalahana koji izražava saučešće Terminatoru povodom taštine smrti – imaju tema napretek. Kako onda totalitarna vlast nije zabranila satirične priloge na televiziji i u novinama, kao što se desilo s nekim ozbiljnim političkim emisijama? Ateista najbolje dokazuje da Bog postoji, satiričar u Srbiji pokazuje i dokazuje da postoji vlast, koja čak može da bude smešna i zanimljiva u satiričnim interpretacijama, pošto u stvarnosti ništa nije smešno. Satira je ventilkoji „odušuje“ muku i nezadovoljstvo i stvara privid da je ipak sve normalno i da ipak neće biti onako kako je više nego očigledno da hoće. Političari nisu još utvrdili svoje božansko poreklo, pa karikaturistima ne preti prevelika opasnost, kao što je slučaj s nesrećnim ljudima u redakciji „Šarlija“. Ne vidim nikakav razlog zbog koga bi srpski karikaturisti crtali karikature Muhameda, na primer, i time vređali muslimane, kada ispred sebe imaju vrhovno božanstvo sa sve ikonostasom pratećih „svetaca“ pride, koji vređaju intelekt svima onima koji ga imaju. Eto još jednog tipično srpskog paradoksa, luda se ogleda u kralju, kralj jedino istinski živi u ludi, narod uživa u prividu. Vlast koja svoj identitet i postojanje zasniva na smehu završava u plaču, ali ne svom.

Šta bi rekao Nušić? Ništa! Bavio bi se malim čovekom, u kome je tragika njegove egzistencije i komika vlasti koja se u toj egzistenciji ogledamnogo bolje nego na portalima, naslovnim stranama, panelima, demonstracijama i mitinzima. I on  i skromni spisateljski talenat pisca ovih redova, ne bi morali da krive sliku u karikaturu, sve je već krivo i iskrivljeno dovoljno da nam ni vratovi neće dugo biti pravi. O krivim Drinama (Mekama i Medinama i Emiratima, bez „Er“) i Beogradu na vodi, ne bih na ovom mestu. Zbog gorepomenutih ugroženih sloboda, da ne pođe nešto po zlu, pošto po dobru sigurno neće.

Ko će se posle svega toga sećati „nekih karikatura“ (šta ono beše u Švedskoj, ako se ne varam, s karikaturama proroka Muhameda, pre petnaestak godina?) osim onih koji će povremeno odlaziti na groblje ili onih koji su davno shvatili „ta na groblju na golemu, ta uvek smo mi na njemu“ (Čika Jova Zmaj). Zato je Je suis Charlie univerzalna formula i mantra neslobode unipolarnog sveta i vrednosti koje ne vrednuju i ne poštuju ništa, pa ni satiru. Toliko.

Petar V. Arbutina

(Dnevnik nespokoja – https://rujanski.wordpress.com/)

Jedan od poslednjih koncerata legenda muzičke scene Kemal Monteno održao je u Ivanjici na našoj Nušičijadi. Bio je to spektakl kakv će na hiljede posetilaca pamtiti zauvek. Uz gromoglasni aplauz i ovacije Kemal se oprostio sa publikom, nažalost zauvek. Tom prilikom dao nam je i poslednji intervju koji je započeo pričom kako je na svet došao kao dete jedne velike ljubavi.

kemonusicijada

-Svi se pitaju kako se ja zovem Kemal a prezivam Monteno. Moj otac je Italijan i on je za vreme rata došao ovamo, upoznao moju majku i smrtno se zaljubio. Onda sam iz te ogromne ljubavi nastao ja. Prezime sam nasledio očeveo, a ime mi je dala majka. Mojim roditeljima i njihovoj neizmernoj ljubavi posvetio sam pesmu ”Šta je život”

Bio je življi nego ikada.

- U životu sam snimio tri-četiri spota. A sada za dva dana 20 spotova, za svaku pesmu po tri, auuu, nisam mogao zaspati od umora. Ja ne volim ta snimanja, spotove, televizije…. Volim da pevam, to mi je merak.

Publika, koncerti, ljudi, bili su mu posebna životna motivacija.

-Ne brojim godine, pesme,koncerte…Desi mi se da sam umoran pre koncerta ajoooj… A kad izadjem na binu, sve zaboravim i posle nastupa sam odmoran, raspoložen mogao bih tri dana da pevam i pijem… Uvek brinem da li je dobro ozvučenje, je li mi je naštimovana gitara, kako će publika reagovati…. Imam tremu i danas pred nastup . I to je dobro, jer po meni tremu nemaju samo oni što pojma nemaju sa životom, budale je baš briga šta ćeš ti reći, e mene nije briga šta ćeš reći ti ili neko drugi…Ja želim da ljudi uživaju u onome što radim. Kada su oni zadovoljni ja sam ispunjen.

Njegove pesme izazivale su lavinu emocija.

-Ne volim na koncertima da ljude davim novim pesmama. Pustim pesmu i ako ona dodje do tebe i dirne te, to je to. A sad ja kao da ubedjujem publiku kako imam nove mnogo dobre pesme to je bezveze. I mrzim te priče pojedinaca, snime novu pesmu pa kao, e ta je najbolja ne svetu. Ma nije tačno. Meni je najbolja pesma ona što se svidja tebi ili tamo nekom u publici.

Često je na krilima emocija umeo i da zaplače.

- Na mom prvom velikom koncertu u Sarajevu, izašao sam nešto da kažem i ugledao sam neke ljude, došao do pola i stala mi knedla u grlu. Bilo je tih slučajeva i kada me pesma dodire pa mi zasuze oči. Ljudi se stide zaplakati, komentarišu kao vidi on plače. Izvini, čovek koji ne zna zaplakati,nasmejati se, napitii, živeti…ja ga ne pikam. Ma čim on ne zna ispričati vic, beži od njega.

Iako je zagazio u sedmu deceniju i dalje su mu prilaze obožavateljke.

-Neki dan sam u kafiću pio piće i prilazi jedna gospodja. Kaže , Kemo sa vašom pesmom ”Branka” moj život je promenjen, tolike godine sam čekala da vas upoznam, mogu li samo da vas dodirnem. Meni drago jer ljudi sami osete potrebu da dodju, slikaju se, popričaju, zato što im ja ne okrećem ledja. Za ljude pevam, za ljude živim, jer ako nisam sa ljudima, šta ću sam…Sam ne mogu živeti.

Slava ga nije promenila.

-Novac, status, slava, šta to znači? Mi smo samo ljudi i nikad me ništa od toga ne može promeniti. Mislim ko je normalan, normalan je šta god da radi. A ko je budala, nema pomoći. Svi veliki ljudi su normalni, poput Tome Zdravkovića, Davorina Popovića, mog Arsena i Olivera, pokojnog Dragana Stojnića, e to su bili pevači i ljudine. Isto je i u nogometu, ako je veliki fudbaler miran je i vaspitan, ako je uslovno rečeno desni bek koji lomi noge kolegama, taj ni Bogu ni narodu ne valja.

kemalmmasa

Glas Kemala Montena i njegove pesme obeležile su živote generacija koje su živele i žive na području bivše Jugoslavije, ali i svih onih koji su se odavde rasuli po belom svetu. Spadao je u red neponovljivih umetnika sa nezaobilaznom crtom blage naravi koja krasi velike ljude.

Ivanjica i gosti Nušićijade će mu večito biti zahvalni za predivni doživljaj koji je priredio.
Dragi Kemo, počivaj u miru!

U subotu, 27. decembra, održana je redovna godišnja sednica Skupštine Udruženja gradjana KudeS-Inicijative za kulturnu decentralizaciju Srbije, čiji je rad posvećen prvobitno organizaciji Nušićijade, ali i svim procesima koji je prate. Skupština je održana u prostorijama Nušic fondacije u Beogradu zbog svog svečanog karaktera usled proslave 150 godina od rodjenja Branislava Nušića, prijema novih članova u udruženje, ali i prijema počasnih članova i članova volontera.

skupstinaKudeS1
skupstinaKudeS2Tokom tročasovnog rada okupljeni su se dotakli svih bitnih tema za dalji rad udruženja i organizaciju Nušićijade, medju kojima su preovladala pitanja održivosti, saradnje medju institucijama, finansija i nacionalne kulturne politike.
Jedna od vaznih tema bila je činjenica da su opštinska sredstva za održavanje Nušićijade, do sada korišćena preko UG KudeS, prebačena na Dom kulture, te je napravljen plan za preciziranje dogovora oko njihovog korišćenja i obaveza koje Organizacioni odbor ima po ovom pitanju, nakon čega se razgovaralo o mogućnostima koja dolaze sa nacionalnog nivoa.

“Naša zemlja nalazi se u civilizacijskom problemu koji proizilazi iz nejasnog kulturnog konteksta, te je u daljem radu dobro pokušavati ostvariti pomoć od države, ali još važnije tražiti druge i drugačije izvore finansiranja” rekao je Petar Arbutina, počasni član udruženja.

“Nema kontinuiteta u kulturnoj politici, i zato ćemo se najviše oslanjati na sebe same”, rekao je Petar Božovic, takodje počasni član udruzenja, upućen u dešavanja još od prve Nušićijade.

Nakon što su se svi članovi složili oko uslova daljeg rada, usvojili izvestaj za 2014. i plan za 2015. godinu, odabrana je nova predsednica udruzenja usled nemogucnosti dosadašnje predsednice, Dragane Ilic, da nastavi da obavlja ovu funkciju. Za novu predsednicu UG KudeS jednoglasno je izabrana Zorana Parezanović, dok će Dragana Ilic biti zamenica predsednice. Predsednica Skupštine ostala je Vera Jovanović, jednoglasno podržana od strane svih prisutnih.
Nakon sastanka Skupštine koja je protekla u efikasnom radu, intelektualnoj razmeni i odličnom raspoloženju, razgovor je nastavljen uz ručak na kom su utanačeni pojedinačni dogovori i radne obaveze članova.

Jovan Cirilov obituary

Theatre producer and writer who co-founded the Belgrade international theatre festival

Jovan-Cirilov-guardian

Jovan Cirilov managed to keep the Belgrade international theatre festival running throughout the conflicts in the region during the 1990s

read moreculture