Jovan Cirilov obituary

Theatre producer and writer who co-founded the Belgrade international theatre festival

Jovan-Cirilov-guardian

Jovan Cirilov managed to keep the Belgrade international theatre festival running throughout the conflicts in the region during the 1990s

read moreculture

 

Govoriti o Jovanu Ćirilovu, njegovom doprinosu srpskom teatru i kulturi može se u čistim superlativima a da to nikome ne zazvuči prigodno i prenaglašeno.

538240_cirilov--foto-zoran-ilic_f

Bio je čovek raskošnog intelektualnog potencijala koj je živeo s knjigama, među knjigama i za knjige i jedan od poslednjih ovdašnjih korifeja duha kome nije lako premeriti raspon što ga pravi klatno njegovog angažmana.

Jovanovo ime i talenat su najobičniji novinski članak – logikom žanra podložan prozaici i površnosti – uzdizali na viši i trajniji nivo, a suptilnu akademsku raspravu činili su razumljivom i prijemčivom i najprosečnijem čitaocu. I nema polja gde je misao mogla nešto uraditi a da se Ćirilov, s punim pravom, nije osetio pozvanim da ostavi traga: okušao se kao pesnik, romanopisac, teatrolog, kritičar, dramaturg, priređivač, antologičar, esejista, prevodilac, lingvista…

nastavak teksta pročitajte na 

bliconline

U svojoj osamdeset četvrtoj godini preminuo velikan naše kulture i pozorišta, dramaturg, teatrolog, pisac, kolumnista, leksikograf, prevodilac, filozof i erudita, Jovan Ćirilov. Jovan Ćirilov bio je član Programskog Saveta Nušićijade od njegovog osnivanja, i tako ne samo učinio veliku čast poštovaocima Branislava Nušića i organizatorima Nušićijade, već suštinski doprineo kvalitetu selekcije festivala u oblasti pozorišne umetnosti.
jovancirilovnebojsanusic

 

“U toku kratke saradnje sa gospodinom Ćirilovim, imali smo priliku da se uverimo ne samo u njegovu beskrajnu kompetenciju, već i u njegovu blagu narav i toplinu. Ovaj intelektualac bez premca svoje veliko znanje nije pokazivao kroz kritiku i osudu onoga što nije bilo dobro, već kroz isticanje onoga što je bilo vredno. U neku ruku podsećao nas je na Nušića: kao što ovaj kroz svoj humor nikoga nije osuđivao, već je na svet gledao sa puno vedrine i tolerancije,  tako i sud gospodina Ćirilova nikada nije sadržao osudu, već isključivo pohvalu za ono valjano, uz razumevanje za sve nesavršenosti. Njegova veličina bila je vidljiva u svakoj reči, komentaru i odluci.” kazala je Vera Jovanović, koordinatorka festivala “Nušićijada”.

Odlazak Jovana Ćirilova nemerljiv je gubitak za kulturnu scenu Srbije, Evrope i sveta. Njegovo veliko delo ostavlja nam odgovornost da brinemo ne samo o njegovom legatu, već da se kulturi, a naročito teatru, posvetimo još ozbiljnije, pažljivije i obazrivije, jer ovaj velikan koji je decenijama krčio put novim formama i postavljao putokaze za nove generacije više nije među nama.

Programski savet, organizatori i tim Nušićijade opraštaju se od Jovana Ćirilova sa velikim bolom i najvećim poštovanjem, uz obećanje da će čuvati uspomenu na njegovo veliko, intelektualno delo, bez premca u našoj kulturi.

Mesto i datum komemoracije i sahrane Jovana Ćirilova biće naknadno objavljeni.

Rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. Godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).

Jovan Ćirilov je bio pozorišni esejist i kritičar. Objavio je roman „Neko vreme u Salcburgu“ (1980), dve zbirke poezije (Putovanje po gramatici i Uzaludna putovanja) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra.

Jovan Ćirilov dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić” za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti. 

Jovan Ćirilov o Branislavu Nušiću

 

 “Nušićeva dela je okrznulo nepovratno osećanje za apsurd kao moguć izvor smeha… Nušić se svojom beskrajnom vedrinom svakog časa  otrgne od sumornosti, čak i kada mu se nameće kao druga strana pesimizma… Nušić se rađa u svetu koji žudi za optimizmom, vedrinom, čak praštanjem pomoću smeha”

“Iako je između dva svetska rata bio prihvaćen pretežno kao zabavljač, Nušić je u svojim delima, dao vrlo ozbiljnu svojevrsnu studiju društva, što smo videli i u njegovim kasnijim inscenacijama. “Gospođa ministarka”, iako pisana za čuvenu glumicu Žanku Stokić, je studija mentaliteta i karaktera. Pitao sam Miru Stupicu, koja je gledala Žanku u toj ulozi, i rekla mi je da je Žanka u istančanom urbanom maniru donela na scenu duhovitu, a oštvru sliku našeg patrijarhalnog
društva i mentaliteta.”

“Tokom prve polovine pedesetih otkrivali smo Beketa, Joneska, a Mata Milošević je radeći na tada avangardan način “Ožalošćenu porodicu” podsetio ili ako hoćete otkrio našeg Joneska – Nušića. Prikazao ga je kao ozbiljnog satiričara, dubinskog pisca, a na kao lakog balkanskog zabavljača.”

dzepninusicUdruženje građana “KudeS” i organizatori Nušićijade pripremili su jedno specifično izdanje objavljeno povodom 150 godina od rođenja Branislava Nušića. Peta Nušićijada i rođendan velikog pisca bili su povod za rađanje publikacije Džepni Nušić, iliti Nušić za lenštine, a želja koja ju je izrodila jeste želja da genijalnost i aktuelnost ovog velikog pisca dođe do što većeg broja što različitijih ljudi.

Oni koji su bili vredni i čitali Ben Akibu uživaće u ponovnom smejanju, a oni koji nisu bili tako vredni biće radosni zbog shvatanja šta su mogli propustiti.  Svi će se, pritom, verovatno zapitati u kom je vremenu Nušić živeo, i da li je danas možda življi nego u sopstvenoj epohi.

100 izvoda Nušićevih komedija daju uvid u njegovo briljantno shvatanje sveta, društva, ljudi i njihovog mentaliteta, kao i u njegov predivni humor koji ni narodne poslanike, ni pisare, ni  gospođe ministarke, ni sumnjiva lica ne osuđuje i ne satire kroz satiru, već sagledava sa puno razumevanja i vedrine.

Ova publikacija predstavljena je tokom ovogodišnje Nušićijade, a 8. oktobra 2014, na dan Nušićevog rođendana, objavljena na sajtu Nušićijade i nalazi se na linku “Džepni Nušić, iliti Nušić za lenštine”

Uživajte u čitanju!

logoFB

Veličanstvenim vatrometom uz zvuke Jovana Maljokovića i  Balkan salsa benda spuštena je zavesa na petu jubilarnu Nušićijadu.

Događaje na Nušićijadi je tokom četiri festivalska  dana  propratilo oko 45000 ljudi koji su imali priliku da dožive duh nušićevog vremena kroz četiri pozorišne  predstave, tri koncerta, mnogobrojne izložbe, radionice, performanse, besedničko popodne, satirično veče, kabare i mnoge druge sadržaje.

Po prvi put naš najveći komediograf  smešio se ljubiteljima humora uz jutarnju kafu, čekao “na izvol’te’’ u kafani, biblioteci, prodavnici, apoteci…

Najmasovnije čitanje Nušića, satira, beseda i vizuelni vremeplov, neki su od detalja po kojima će se  pamtiti ovogodišnji festival kulture i zabave u Ivanjici.

“U vremenu užasnog neukusa i turbo-folka, divno je da u Srbiji neko uspeva da napravi kulturni događaj kao što je Nušićijada.  Ovo što se u Ivanjici dešava vraća veru u kulturu pa mala varoš sa svim tim papazjanijama, kostimima, kreacijama zaista liči na Nušićevo vreme. Fantastično je što se organizatori festivala bore protiv vašarijade, i ja ću biti tu da im pomognem u svakom trenutku” – rekao je glumac Sergej  Trifunović.

Centralna tema ovogodišnjeg festivala bila je posvećena 150-godišnjici od rođenja Branislava Nušića i malom jubileju, pet godina nušićevanja u Ivanjici.

-Na prethodnim izborima sve političke partije koje su se predstavljale u Ivanjici navodile su Nušićijadu kao deo svog političkog programa. Tako da bez obzira ko je za koga glasao, Nušićijada  je apsolutni pobednik ne samo prethodnih izbora. Nadam se da će još dugo da traje jer nam je ova doza kulture zaista potrebna – rekao je Milan Milosavljević – glumac,  Ivanjičanima poznatiji kao Nušić.

Dani posvećeni poznatom komediografu otvoreni su predstavom “Rođendan gospodina Nušića” u izvodjenu Zvezdara teatra, a onda su se ređali kulturni, sportski i edukativni sadržaji. Od velikana muzičke scene Kemala Montena, Lepe Lukić, Čede Marković do premijernog nastupa benda Manjifiko i umetničkog vojnog ansambla Stanislav Binički. Pažljivo odabrane pozorišne predstave predvodjene plejadom poznatih glumaca,  besedničko popodne, nušićevska pitanja za nušićevske odgovore od Njuzovaca za Zorana Kesića.

Poseban šarm petoj Nušićijada dala je dečija scena čiji je predvodnik ove godine bio legendarni Raša Popov.

Praunuk Branislava Nušića, Nebojša Nušić uručio je predsedniku opštine Ivanjica Milomiru  Zoriću minijaturnu bistu našeg književnika izražavajući nadu da će u nekom od narednih festivalskih ljubileja imati priliku da otkrije veliku bistu Branislava Nušića u gradu koji ga na ovakav način slavi i pamti.

Inače, Nušićijada je festival koji se održavao u Ivanjici od 1968. do 1972. godine u organizaciji ivanjičkog Doma kulture. Bio je to festival filmske komedije, trajao je 6. dana, održavao se u prvoj nedelji septembra i privlačio kulturni svet tadašnje Jugoslavije. Pamti se, kako po kulturnim sadržajima, tako po dobroj atmosferi, kafani i šali, jer je to bio “praznik humora i veselja”.

Želja za obnovom ovog festivala u Ivanjici postoji od kad je on ugašen. U cilju pokretanja Nušićijade grupa mladih ljudi je u aprilu 2008. pokrenula peticiju i za manje od mesec dana skupila 3.797 potpisa, što je  cinilo više od 10. odsto od ukupnog broja stanovnika ove opštine.

Nešto kasnije inicijatori ove akcije osnovali su udruženje građana pod imenom KUDES – inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije.Nakon što je u oktobru 2009. Skupština opštine Ivanjice donela odluku o obnovi festivala, na organizaciji partnerski rade Opština Ivanjica, Turistička organizacija opštine Ivanjica, Dom culture Ivanjica i Kudes.

Osnovni ciljevi festivala su bogaćenje kulturnog života zajednice, njeno aktiviranje, aktiviranje mladih i talentovanih ljudi opštine i regiona i unapređivanje turističke ponude opštine, regiona i čitave zemlje.

Novi festival zadržao je svoja stara obeležja poput glumca u ulozi Branislava Nušića, fudbalske utakmice i kostimirane parade pa ivanjička čaršija i njeni građani u tri festivalska dana poprimaju izgled s kraja 19. i početka 20. veka.

Ni kiša koja je pala u Ivanjici nije mogla da pokvari veličanstvenu završnicu ovogodišnje Nušićijade. Iako je svečana parada zbog lošeg vremena otkazana, više stotina građana prisustvovalo je vraćanju ključeva grada predsedniku Zoriću, od strane Nušića koji je za 4 dana svoje vladavine ,,drmao”Ivanjicu.

zatvaranje-kljucevi

,,Silno sam se zamorio predsedničkim obavezama i uzeo sam godinu dana neplaćenog odsustva da se odmorim i sakupim snagu za vladanje iduće godine”, u svom stilu je izjavio Milan Milosavljević glumac u ulozi velikog srpskog komediografa.

Na licima prisutnih bilo je i sete što je ovogodišnja Nušićijada tako brzo prošla. Vidno zadovoljan bio je i predsednik opštine Milomir Zorić, koji je nakon vraćanja ključeva od strane Nušića, rekao da je peta Nušićijada bila potpuni uspeh. U nastavku ceremonije zatvaranja, predsedniku Zoriću je uručena bista Branislava Nušića, od strane upravitelja Nušić fondacije, Nebojše Nušića, za negovanje lika i dela srpskog velikana. Primajući poklon predsednik Zorić je između ostalog rekao da bista Nušića treba da stoji i na nekom od trgova u našem gradu gde je bilo najviše događaja za vreme festivala. On se zahvalio akterima ove manifestacije i uputio poziv svima da se iduće godine ponovo nađu u Ivanjici.

zatvaranje-bista

“Prezadovoljna sam odzivom gostiju koji je prevazišao moja očekivanja, ali i kvalitetom programa koji su imali priliku da vide svi posetioci u protekla tri dana koliko je trajao festival”, rekla je na zatvaranju koordinatorka Nušićijade Vera Jovanović.

Tokom ceremonije prikazan je i dokumentarni film, čiji protagonisti su govorili o istorijatu festivala.

Veličanstvenim vatrometom spuštena je zavesa na, kako mnogi kažu, izuzetno uspelu manifestaciju, u čijem programu je bilo 7 pozorišnih predstava, pet izložbi, tri velika muzička koncerta, bogat dečiji program i mnogo propratnih sadržaja.

zatvaranje-vatromet

Za donatore i prijatelje, u nastavku večeri je pripremljen koktel u pivnici hotela “City”, dok su na “Okruglo pa na ćoše”, nušićevce nastavili da zabavljaju sjajni Jovan Maljoković i Balkan salsa bend.

Prema slobodnim procenama, u tri ipo dana festivalske fešte, Ivanjicu je posetilo više od 40.000 ljudi.

maljokovic0

Kiša je stala i krenuo je Maljoković. Posle prvih taktova sa bine ”Okruglo pa na ćoše” publika je počela da se izvlači ispog tendi kafića i prilazi da pozdravi majstora jazz-a. Odlični pesme i ljuljanje mase, podiglo je atmosferu pred svečano zatvaranje ovogodišnje Nušićijade. Kako je i sam Jovan rekao: ” posle svečanog zatvaranja, nastavljamo sa žurkom na otvorenoj sceni.”

maljokovic2

U dva seta, pre i posle zatvaranja festivala, Balkan Salsa bend i Jovan Maljoković bili su na pravom mestu, na proslavi festivalskog rođendana. Kao jagoda na torti, na glavnoj ulici sve je treperelo u ritmu salse i jazz-a.

satiranje1

Poslednjeg dana festivala, u intimnoj atmosferi restorana „Vodopad“, praćenoj muzičkim intermecima (Dragutin Pavlović – violina, viola i Marija Tiosavljević – klavir), okupili su se ljubitelji književne reči. Stručni žiri proglasio je pobednike ovogodišnjeg Konkursa za najbolju satiričnu priču, posebno istakavši do sada najbolji odziv autora (naročito mladih) i sve bolju recepciju javnosti kada je o ovom delu festivala reč .

satiranje-nemanja

Na posebno zadovoljstvo svih prisutnih, događaj je dodatno upriličio prošlogodišnji pobednik Konkursa, Danijel Apro iz Novog Sada, sa čijim likom i delom je publika mogla bolje da se upozna.

satiranje-nusic

Ivanjički Nušić, glumac Milan Milosavljević, maestralno je pročitao fragmente Aproove priče „Igra sfernih oblika“, koja je štampana u ovogodišnjem Zborniku „Treći Nušić“, ali i fragmente priče ”Razvojni put stoke krupnog zuba”,ovogodišnje pobednice konkursa, mlade autorke Branke Selaković Milošević iz Užica.

satiranje2

preuzmite

Word_100Saopštenje povodom četvrtog konkursa za najbolju satiričnu priču u okviru festivala „Nušićijada“

Dečiji program, na petoj jubilarnoj Nušićijadi, i ove godine je opravdao svoje postojanje. Dečija scena je bila mesto gde su mališani provodili dane.

decscen1

Najmlađi nušićevci su sa Rašom Popovim zajedno recitovali njegove i pesme poznatih srpskih književnika za decu. Radionica “ŽUBORENJE” je donela radost susreta dve generacije.

decscen-rasap

Dejan Aleksić iz Kreativnog centra je u svojoj radionici “STIŽU BLESE, ČUVAJTE SE!” pokazao zašto je na poslednjem sajmu knjiga proglašen najboljim mladim srpskim književnikom a njegova knjiga najboljom knjigom za decu. Deca su imala priliku da sa njim na vrlo zabavan način dramatizuju njegove pesme i nauče kako se književnici igraju rečima i stvaraju stihove.

decscen-poz

Violeta Babić, takođe iz Kreativnog centra, je sa malo starijom decom pričala o temama koje su im vrlo intrigantne i škakljive u pubertetskom dobu i upoznala ih sa svojim knjigama “Knjiga za svaku devojčicu” i “Knjiga za svakog dečaka”.

decscen-malglum

Veliki deo programa na ovogodišnjem dečijem trgu realizovale su vaspitačice i deca iz dečijih vrtića Ivanjice. Crtali su kredama po mokrom platnu, na hameru po kuvanom brašnu, bili Nušićevi frizeri i pravili mu rodjendanske čestitke.

decscen-malglum2

Na kraju drugog dana, uz konfete, vatromet i tortu, klinci i klinceze su proslavili nekoliko jubileja: Nušićev rodjendan, petu obnovljenu Nušićijadu i rodjendane malim Nušićevcima.

decscen-torta

U dečijem programu, ove godine su viđene dve predstave. “Lepe reči napred, ostale stoj”, pozorišta “Happy teatar” iz Beograda. Bio je to omaž dečijem piscu Dušku Radoviću, još jednom velikanu pisane reči.

decscen-poz2

U nedelju, u Domu kulture, deca su mogla da uživaju u predstavi kraljevačkog pozorišta “Čuvari prirode”, po tekstu Miodraga Dinulovića koji je napisan u stihu. Bogato osmišljeni i izvedeni kostimi u ovoj predstavi, nagradjeni su Sterijinom nagradom.

decija-predstava-(nedelja)

Pored svih ovih sadržaja deca su mogla da se igraju u lavirintu, crtaju po pesku u prvi sumrak, pletu narukvice, uživaju u pesmi, igri i plesu.

decscenradionica

U  koprodukciji Kruševačkog pozorišta  i Nardonog pozorištaiz Sombora, završnog dana Nušićijade  odigrana je predstava Dr Nušić. Komedija koja je postavljena na pozorišne daske povodom jubileja 150 godina od rodjenja našeg najvećeg komediografa,  pokazuje da je Nušić življi nego ikada.

predstava-sombor-krusevac-2

– Zaista mi je velika čast da baš u Ivanjici na Nušićijadi imamo priliku da izvedemo predstavu “Dr Nušić”, koja je inspirisana upravo njegovim komadom „Dr“, ali je nekako sada, čini mi se, aktuelnija u adaptaciji i u režiji Kokana Mladenovića.

bane

Na pitanje kako danas doživljava Nušića, Trifunović odgovara:

– Kao savremenika. Posebno me raduje što je ova predstava pokazala koliko je u stvari naš Branislav Nušić moderan i koliko bi se verovatno da je danas pisao taj komad iz svog ugla pozabavio političkim transformacijama i stanjem u društvu… Ovo je komad o kupovini i rasprodaji znanja, o uništenom sistemu vrednosti u kome novac primitivaca diktira društveni ukus i modu. Isti smo i posle sto pedeset godina, ovde se ništa ne menja. Likovi iz Nušićevih dela su tu, samo su imena drugačija.