FILM

Snimljeni su prvi kadrovi za promotivni  film ovogodišnjeg festivala pod sloganom ”Premošćavanje”. Režiju potpisuje Narcisa Darijević a o vizuelnim efektima i motaži brinu Igor Miljković i ‘’STUDIO 25’’, naši dugogodišnji saradnici. Snimano je na lokacijama Rimski most, Kameni most, ranč Ivanović, gradski park, ivanjičke kafane i domovi …

Zahvaljujemo se najmladjim glumcima (deca Ivanjice), volonterima, sportistima, kafedžijama, damama i gospodi koji su učešćem u filmu oživeli Nušićev duh na najlepši način.

Pogledajte prvi kadrove sa snimanja!

slplakatSjajne kritike javnosti obeležile su premijerna izvodjenja predstave ”Sumnjivo lice” u nezavisnoj produkciji organizacije E8, Mikser hausa i festivala Nušićijada. Čak 45 medijskih kuća prenelo je utiske o savremenoj postavci Nušićevog komada , izdvajamo pisanje Bobana Jevtića u nedeljniku NIN i novinarke  Nevene Milojević.

Boban Jevtić o predstavi Sumnjivo lice za NIN

“(…) Reč je pre svega o strasnom teatarskom eseju koji rekontekstualizuje sam komad vraćajući mu onu britkost i oštrinu koju je imao i u svojoj praizvedbi. (…) Dobro poznate scene smo navikli da vidimo u sasvim drugom ključu te nas ovde šokiraju razotkrivanjem koliko iza lakog Nušićevog humora u stvari stoji jedna mračna vizija ovdašnjeg društva u kom je nasilje jednostavno imanentno. (…) Nekoliko vizuelno upečatljivih, a značenjski preciznih rediteljskih rešenja daju nov podsticaj i ovako izuzetno nadahnutnom ansamblu koji strasno, žestoko i potpuno uvereno “brani” koncept projekta.

Reakcija publike je još jedan segment koji ne treba izostaviti, energija predstave koja nalikuje energiji rok koncerta prenosi se u talasima i na gledalište, te publika, očigledno željna ovakve vrste “ventila” uzvraća izvođačima gromoglasnom podrškom. (…) Na kraju treba još jednom podvući, za to što je Nušić naš najsavremeniji pisac njegova genijalnost je samo delimično odgovorna, ostatak krivice je na nama.

A kroz ovu predstavu neki mladi ljudi sa punim pravom pitaju zašto je to tako i mora li tako da bude.”

Nevena Milojević o predstavi Sumnjivo lice

(…) Za ovo treba biti i dovoljno bezobrazan, i dovoljno hrabar, malo lud, a ipak ponajpre zajebano pametan. Nekako osećam da ova predstava dostojno komunicira sa čitavom našom komediografskom tradicijom. Svi ti pokojnici i ožalošćene porodice, pokondirane tikve i ministarke, udadbe, ženidbe, laže i paralaže, Kir Janje, ujka Vase i Viće – stapaju se u jednu, donkihotovsku komediografiju koja je sve ove godine pokušavala da kurtališe srpsko stado. Pa ipak, i nakon svih ovih godina, cela ta komediografska linija ispada blejanje u prazno, blejanje koje je što se više ponavljalo sve više bilo očajničko meketanje nego smejanje. (…) Politički potencijal SL prepoznali su mnogi političari koji su se načičkali na premijeri. Ipak, iako je SL podložno političkim manipulacijama, ono ima svoju logiku – SL je prava opozicija. I to ne nekom političkom režimu. Već nama, svemu onome što smo postali i idiolatriji idiotluka kojoj robujemo. Kultura i umetnost jesu prava opozicija društvu koje ih zanemaruje i državi koja ih finansira na nivou statističke greške. Ovakve predstave treba da postanu platforma za okupljanje novog društva, i u tom smislu ne treba bežati od usmerene suštine ovakve angažovanosti. (…)

hvala2

Prodajom  donatorskih karata, sponzorstvima  predstave, prodajom  SL kolekcije (majice i cegeri), prodajom  karata, oko sedamdeset osoba pomoglo je  produkciju predstave. Produkcija se zahvaljuje saveznicima

Na krilima dobrih kritika Sumnjivo lice nastavlja da živi širom Srbije a sledeće izvodjenje je na našem festivalu Nušićijada.

 28. avgusta u 19 časova – velika sala ivanjičkog  Doma kulture.

3.septembra ‘’Sumnjivo lice’’(19 časova) putuje  u Smederevo na Festival Patosoffiranje.

6.septembar rezervisan je za Mikser House – Beograd, izvodjnje je u 21 čas.

Nušićijada, ivanjički kolaž festival i nosilac evropskog priznanja Evropa za festivale, festivali za Evropu (EFFE), održaće se ove godine u periodu od 26. do 28. avgusta pod sloganom „Premošćavanja“ i obeležiti 110 godina od izgradnje jednog od varoških simbola – kamenog mosta na reci Moravici. Ovogodišnja Nušićijada svojim programskim sadržajima – pozorišnim predstavama, muzičkim koncertima, uličnim performansima, izložbama i obrazovnim programima kreiraće jedinstveni spoj puteva, ljudi, kultura i nacija.

rundek-poster-2web

Muzička premošćavanja predstaviće različite žanrove i muzičke forme za sve generacije. Od Ivanjičana dugoi traženi Darko Rundek sa svojim Cargo triom, čiji poslednji album nosi ime Mostovi, sigurno će obeležiti ovogodišnji koncertni program, zajedno sa YU grupom koja slavi 45 godina postojanja i koja je tokom svih godina razdrajanja ostala simbol dugotrajnog spoja stare Jugoslavije. Muziku iz celog sveta izvodiće još Novosadski Big Band i Bojana Stamenov, Zemunski kamerni orkestar, latino bend Mambo Stars i kamerni sastav Intermezzo, a festival će zatvoriti koncert starogradske muzike koji će nanizati pesme koje spajaju narode, i spojiti muzku i glumu zahvaljujući Nebojši Dugaliću, Žarku Dančuu i brojnim drugim umetnicima.

Pozorišna predstava Majstori, majstori Gorana Markovića u režiji Milana Karadžića ponovo će dovesti pozorište Boško Buha na daske ivanjičke velike scene, ali ovoga puta bez Milorada Mandića Mande kome će se predstava igrati u čast. Osim Zorana Cvijanovića, Milice Mihajlović, Miloša Vlalukina, Bojane Ordinačev, Andrije Miloševića, Dejana Lutkića i još skoro 40 glumaca iz Majstora, ivanjička publika družiće se i sa Miljanom Prljetom koji potpisuje režiju i igra u predstavi Generalna proba Nušića, a koja će biti premijerno izvedena na Nušićijadi. Na festivalu će igrati kabare Cimet i vanila“, dve amaterske predstave, a zatvoriće ga predstava Vojkana Arsića Sumnjivo lice u produkciji Centra E8, Mikser Hausa i festivala Nušićijada, a koja je, zahvaljujući briljantnom konceptu reditelja, sjajnoj adaptaciji dramaturškinje Milene Bogavac i strastvenoj izvedbi mladih glumaca dala potpuno nesvakidašnji pečat ovom, skoro dve stotine puta postavljenom, Nušićevom komadu.

Za neophodnu dozu humora i satire pobrinuće se Zoran Kesić i ekipa Njuz.net, stand up komičari Srđan Dinčić i Darko Mitrović i učesnici Konkursa za najbolju kratku satiričnu priču.

Kroz akademski program festivala biće predstavljena knjiga Ivanjičani u slici i priči, kao i publikacija Moravička premošćavanja, koje će biti i vizualizovane kroz izložbene postavke i oživljene kroz razgovore. O Premošćavanjima govoriće i besednici sa Pravnog fakulteta iz Beograda i Republike Srpske. Ove godine putem Žive biblioteke posetioci Nušićijade imaće priliku da iznajme žive knjige i na jedinstven način dožive životna iskustva i priče drugih.

Najmlađe nušićevce tokom sva tri dana na dečjoj sceni čekaće brojne predstave, interaktivne i edukativne radionice, igrarije i animacije. Na ulicama će se odvijati performans Most pogleda”, ispred scene Okruglo, pa na ćoše plesati varoške igre sa Klubom kljubitelja plesa, na fudbalskom stadionu igrati šaljiva utakmica, a u čitavoj varoši i kafanama bez fajronta živeti trodnevni festivalski režim koji, nakon preuzimanja ključeva grada zavodi Branislav Nušić.

Dođite da zajedno oživimo duh ovog velikog pisca, uživamo u sadržajima i atmosferi festivala i, ako je potrebno, premostimo nepremostivo.

Ivanjica se 12.jula 2016. godine  oprostila od svog prvog zaslužnog građanina, primarijuasa dr Aleksandara Nikolića, koji je preminuo u svojoj 95. godini.

draconikolickomemoracija

Ovaj lekar, specijalista socijalne medicine, osnivač i dugogodišnji direktor Doma narodnog zdravlja u Ivanjici, jedan od tvoraca Ivanjičkog programa zaštite zdravlja, inicijator i organizator izgradnje vodovoda, javnih česama i kupatila i sanacije škola, dugogodišnji narodni poslanik i pomoćnik republičkog ministra za zdravlje i socijanu medicinu, predsednik Crvenog krsta Srbije, fudbaler „Javora“ i odbojkaš, autor dve knjige, desetina naučnih i stručnih radova bio je i počasni član UG KudeS i nesebična podrška festivalu “Nušićijada”.

Dr Aleksandar Nikolić bio je čovek nesvakidašnje širine, skromnosti, znanja i plemenitosti. Poput žive enciklopedije o predelu iz koga potiče i ljudima koji su iz njega dolaze, ovaj lekar koji je ostvario svetski priznate uspehe uvek je bio na raspolaganju svojim sugrađanima – bili oni njegovi prijatelji ili sasvim nepoznat svet kome je njegov savet bio potreban. Vrata svoga doma otvarao je brojnim istraživačima i entuzijastima, štitio znamenite ljude od zaborava, a svoju arhivu fotografija i spisa delio sa biranim saradnicima.

draconikolickomemoracija2

Titulu počasnog člana UG KudeS ovo udruženje mu je dodelilo u znak zahvalnosti za veliku ulogu koju je imao u obnovi i profilisanju Nušićijade. “Nema teme kojom se Nušićijada bavila, niti programa koji se ticao tema značajnih za Ivanjicu, a da ih Dr Aco pre objave nije video i dao svoju saglasnost. Bez obzira na njegovu nenametljivost, mi smo uvek želeli proveru vrednosti svog rada kod njega, i bili zadovoljni jedino ako je zadovoljan i on”, kaže Vera Jovanović, koordinatorka festivala Nušićijada. “Njegov um bio nam je poput kompasa, a njegova toplina poput vodilje. Malo je reći da će nam nedostajati”.

“Poslednji spis koji je Dr Aleksandar Nikolić recenzirao je upravo publikacija posvećena ovogodišnjoj temi Nušićijade – Premošćavanja”, rekao je na komemoraciji profesor doktor Svetislav Marković, autor publikacije.

Na komemoraciji su još govorili: Predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović, direktorka Doma zdravlja u Ivanjici Sretina Stojanović, sekretar Crvenog krsta Ivanjica Ankica Mojsilović, Tehnički direktor FK Javor Matis Tomislav Savić i  direktorka Međuopštinskog arhiva Čačak Lela Pavlović.

Organizatori Nušićijade opraštaju se sa iskrenim bolom od najvrlijeg člana svoje zajednice, vrhunskog intelektualca, čoveka koji je živeo etiku i neponovljivog gospodina.

O ŽIVOTU PRIMARIJUSA DR ALEKSANDRA NIKOLIĆA

Doktor Aleksandar Aco Nikolić je rođen u Ivanjici 11. decembra 1921. godine kao prvo dete Tihomira (rodom iz Glumča kod Požege), upravnika Rasadnika i poljoprivrednog referenta Moravičkog sreza i Natalije, iz ivanjičke familije Dovijanić. Osnovnu školu, tada četvororazrednu, završio je u rodnom mestu 1932. godine. Onda se porodica seli u Čačak, gde Aco postaje đak Gimnazije. Za rad o Štrosmajeru Aleksandar Nikolić je u sedmom razredu dobio Svetosavsku nagradu, izuzetno priznanje za darovitost u oblasti književnosti i pismenosti. Zanimljivo zapažanje o njemu ostavio je razredni starešina Dragoslav S. Mitrović, koji je u matičnoj knjizi zapisao: „Odlično učenje, vredan, ambiciozan, neverovatno sposoban u svakom preduzeću, vladanje primerno, telesnih nedostataka nema“. Sa vršnjacima iz Francuske i Nemačke dopisivao se na njihovim jezicima, pa je tokom gimnazije ovladao francuskim i nemačkim jezikom. Smisao za učenje jezika do izražaja će doći i posle oslobođenja, kada je kao student savladao italijanski, a nešto kasnije i ruski jezik. U toku školovanja u čačanskoj gimnaziji igrao je fudbal u „Omladincu“, da bi zatim postao igrač ivanjičkog kluba „Javor“. Tokom gimnazijskih dana počeo je da igra i odbojku.

Birajući profesiju, rešio je da postane lekar i školovanje nastavio na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta, kao vojni pitomac VII klase. Nije bilo nimalo lako steći status vojnog stipendiste – na njega su mogli da računaju samo oni sa najboljim ocenama u srednjoj školi i najuspešniji na veoma zahtevnom prijemnom ispitu iz fizike i srpskog jezika.

Svi vojni pitomci-medicinari učestvovali su u aprilskom ratu 1941. godine, kao sanitetski pomoćnici. Nikolić se zatekao u 47. zavojništvu Dinarske divizije, a zborno mesto je bilo u Turjacima, mestašcu blizu Sinja. Iz rata se vratio 20. aprila 1941. godine, kada je proglašena Nezavisna Država Hrvatska. Medicinski fakultet nije radio za vreme okupacije, pa su vojni pitomci-medicinari bili raspoređeni u Glavnoj vojnoj bolnici u Beogradu i civilnim bolnicama po Srbiji. Aco se obreo u rodnoj Ivanjici, gde je u ratnim uslovima radio sa malobrojnim medicinskim kadrom. Studije medicine nastavlja 1945, upisom u treći semestar, a završava 1950. godine. Kao student je, kad god su mu obaveze dozvoljavale, iz Beograda dolazio u Ivanjicu, oblačio dres „Javora“ i igrao na mestu desne polutke. Stariji Ivanjičani sećaju ga se kao fudbalera koji je trčao brzo i lako i posedovao precizan pas. Bio je veoma zahvalan igrač za koga nisu postojale male i velike utakmice, odličan organizator igre i njen dirigent, jednom rečju – primer igrača sa racionalnim potezima. Velike su njegove zasluge i za uspehe ivanjičke odbojke. Tokom studija Aleksandar je redovno posećivao Kalemegdansku terasu i Zvezdin košarkaški teren. Posle rata bio je član uprave Fudbalskog kluba „Crvena Zvezda“.

Kao odličan student medicine mogao je, posle sticanja diplome, da ostane u Beogradu i izgradi karijeru u prestonici. Međutim, on se opredelio za drugačiji profesionalni put: vratio se u Ivanjicu, među rodbinu, komšije i prijatelje. I odmah je, mladalačkim žarom, krenuo da pomaže svome narodu. Stizao je do najzabačenijih delova sreza, do najudaljenijih kuća i pregledao svakog čoveka kome je pomoć lekara bila potrebna. Pešice ili na konju, suprostavljao se divljini i rizicima koji su vrebali na svakom koraku.

Od 1951. godine radio je kao lekar opšte bolnice, a potom je čitave dve decenije, od 1953. do 1972. godine bio direktor Doma zdravlja u Ivanjici. Godine 1965. položio je specijalistički ispit iz socijalne medicine sa organizacijom zdravstvene službe, a četiri godine kasnije bio na specijalizaciji u Moskvi. Publikovao je veći broj stručnih i naučnih radova iz oblasti zdravstva, socijalne medicine sa organizacijom zdravstvene službe, i stekao zvanje primarijusa.

Početkom pedesetih godina prošlog veka oženio se koleginicom Ljiljanom-Zizikom, najstarijom kćerkom znamenitih ivanjičkih lekara Boža i Drage Spasović. Dobili su sina Ivana, koji kao metereolog radi u Beogradu.

Dok je bio direktor ivanjičkog Doma zdravlja Nikoliću je dva puta nuđeno mesto sekretara Republičkog sekretarijata za narodno zdravlje i socijalnu politiku (danas se to zove ministar). Obe ponude je odbio. Međutim, 1966. godine izabran je za narodnog poslanika, a od 1968. četiri godine je bio poslanik i potpredsednik Socijalno-zdravstvenog veća Skupštine Srbije. Na mesto pomoćnika republičkog ministra za zdravlje i socijanu politiku postavljen je 1972. godine. Zbog toga, početkom 1973, po treći put napušta Ivanjicu. Dužnost pomoćnika ministra, za resor zdravlja, obavljao je u tri mandata, do 1983. godine, kada odlazi u penziju i vraća se u svoju Ivanjicu. U međuvremenu, u dva mandata od 1984. do 1988. bio je predsednik Crvenog krsta Srbije (kao treći Ivanjičanin, posle dr Miloša Borisavljevića i Obrena Stišovića).

Dobitnik je većeg broja odlikovanja kao što su: Orden rada trećeg reda, Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Medalja zasluga za narod, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima i Plaketa UNICEF-a. Od glavnog Odbora Crvenog krsta dobio je jubilarnu pohvalu i Zlatni znak Crvenog krsta Jugoslavije. Osim toga dr Nikolić je prvi Zaslužni građanin Ivanjice.

Među stanovnicima moravičkog kraja uživao je veliki ugled i poštovanje, jer je svoj posao obavljao valjano i čestito, a blaga narav i pristupačnost učinile su ga izvanrednim saradnikom i sabesednikom. Reči Aleksandra Nikolića bile su mirne, povezane, kristalno jasne, birane. Kada je govorio o ljudima koje je poznavao isticao je samo njihove dobre osobine. Bio je gospodin, stasom i glasom, kod koga je obrazovanje srećno udruženo sa građanskim osećanjem za red i meru. Jedan je od retkih ljudi koji je pažljivo slušao sagovornika, gledajući ga pravo u oči. Brojne su vrline koje su Aca Nikolića krasile više od devedeset godina: marljivost i odgovornost, smernost i skromnost, poštovanje prema prijateljima i kolegama. Radije je govorio o tuđim nego o svojim uspesima.

U svom domu bio je okružen knjigama i dokumentima o istoriji moravičkog kraja i njegovim žiteljima, koje je marljivo skupljao proteklih decenija. Sa prof. dr Radomirom Gerićem, dr Velimirom Jeremićem i Milojem Rakićem napisao je knjigu Zdravstveno zadrugarstvo – istorijat razvoja i rada na zdravstvenoj zaštiti i unapređenju zdravlja zemljoradnika (1982). Jedan je od autora fotomonografije Ivanjički album (zajedno sa Mirčetom Jovanovićem i Petrom Vulovićem, 2004), a poznat je po velikoj brizi da što više sačuvane građe o moravičkom kraju bude publikovano. Oduševljen lepotama Mučnja, Javora i Golije, njihovim proplancima se uvek kretao sa fotoaparatom u ruci i tako je nastao ogroman broj ilustrovanih zapisa o prelepom zavičaju. Istraživači Ivanjice i njene okoline često su kucali na njegova vrata. S razlogom, jer je doktor, osim izvanredne dokumentacije, posedovao odlično pamćenje i održavao veze sa Ivanjičanima koji žive na raznim stranama, pa su se preko njega kontakti nesmetano uspostavljali. Uz sve to, Aco Nikolić je čovek koji je voleo da pomogne, čineći to nenametljivo i velikodušno. Njegov dnevnik je zasigurno najpouzdaniji izvor za proučavanje istorije ivanjičkog zdravstva. Iako je imao fenomenalno pamćenje, podatke o događajima i ljudima beležio je u male blokčiće i rokovnike i do pre neki dan ih čitao bez naočara. Odlično je poznavao sva ivanjička naselja, značajnije zemljake i istorijske događaje ovoga kraja. Međutim, skromnost mu nije dozvoljavala da o tome javno piše, pa će zauvek ostati neobjavljeni tomovi knjiga koje je doktor „držao u glavi“.

Njegov kolega Stevan Litvinjenko je delo Aleksandra Nikolića u oblasti primarne zdravstvene zaštite uporedio sa ulogom Periklea u duhovnom i ekonomskom procvatu Atine u petom veku pre Hrista.

Dr Aco je lagano stario, ali njegov duh nije: do poslednjeg dana ostao je otvoren za nova saznanja i spreman na nove poduhvate. Pre nepunih mesec dana recenzirao je publikaciju o mostovima na Moravici, čija je tema direktno vezana za predstojeću Nušićijadu, koju je on zdušno pomagao i podržavao.

Beograd je 9. jula bio domaćin i poslednja stanica karavana „Moja Srbija“ , osmišljenog u cilju pozivanja domaćih turista da bolje upoznaju svoju zemlju. Kroz 14 gradova širom zemlje, kuda je svoj karavan provela Turistička organizacija Srbije predstavljeni su najrazličitiji sadržaji, znamenitosti i kompletna turistička ponuda u letnjem periodu.

nmojasrbija

Nušićijada je, kao i obično, bila adut Ivanjičana, te je završna manifestacija karavana bila pravo mesto za predstavljanje onoga što festival izdvaja od ostalih i pozivanje posetilaca da budu gosti Ivanjice poslednjeg vikenda avgusta. Kostimirane volonterke premošćavale su jaz neinformisanosti i potencijalne posetioce pretvarale u sigurne.

Čitavu atmosferu upotpunjavali su dečiji hor „Čaroloija“, Leontina Vukomanović, Ivana Peters, Minja Subota i mnogi drugi. Roditelje je naročito oduševilo to što Nušićijada ima čitav program samo za decu, pa je to bio dodatni razlog da baš taj vikend opredele za posetu Ivanjici. Organizatori Nušićijade su zahvalni na prilici i činjenici da je baš ovaj festival prepoznat od strane TOS-a i ovaj put.

Konkurs2016Organizacioni odbor Festivala „Nušićijada“, objavljuje ŠESTI po redu, Konkurs za najbolju kratku satiričnu priču.

Pravo učešća imaju svi autori koji pišu na srpskom jeziku.

Na konkurs mogu biti prijavljene samo neobjavljene priče.

Konkurs je otvoren do 10. avgusta 2016. godine.

Stručni žiri odabraće 3 najbolja rada, a do 15 najuspešnijih biće objavljeno u zborniku odabranih priča konkursa.

Odluka žirija biće saopštena u toku „Nušićijade“ u Ivanjici  (26, 27  i 28. avgusta 2016.)

I ove godine podršku Konkursu za najbolju satiričnu priču pruža Bonito kafa koja je za autore tri prvoplasirane priče obezbedila vredne nagrade.

Dokument konkursa preuzmite OVDE

Sto deveteset peta profesionalna produkcija predstave „Sumnjivo lice“ izvedena je 27,28. i 29. juna u Mikser Hausu. Uz ovacije i aplauze za umetnički izraz, ali i za hrabrost, predstavu u nezavisnoj produkciji organizacije E8, Mikser hausa i festivala Nušićijada ispratilo je preko 500 posetilaca.

Sumnjivo-lice-ns2

Sumnjivo lice“ u režiji Vojslava Arsića je predstava po komadu, ali i o komadu. Klasik srpske dramaturgije je polazna tačka za pričanje priče o promenama, koje se u Srbiji večito čekaju, a teško i sporo događaju. Ovo je ujedno i predstava o genijalnosti i talentu pisca, koji je sve bolesti našeg, savremenog društva umeo da dijagnostifikuje još 1887. kada je ovaj, za tadašnje pojmove kontroverzni, komad napisao.

Ovo „Sumnjivo lice“ po prvi put skrenuće pažnju gledalaca na činjenicu da je njegom rukopisu trebalo skoro četiri decenije da dođe do pozorišne scene, da je bilo sigurnije držati ga na dnu fioke, ali i da ga je od rata, snega i vatre spasila jedna Albanka. Nakon specifične dramatizacije Predgovora, tok predstave prati tok komada.

Predstava na jedinstven način oslikava svevremenog Nušića i stagnaciju srpskog društva koje i nakon 130 godina biva nepromenjeno i suočava se sa identičnim problemima. Pored modernizacije i smeštanja radnje u sadašnjost, likovi su iznutra ostali nepromenjeni.

Sumnjivo-lice-ns3

Predstava koja će vas prodrmati i upitati da li je uopšte normalno to što čitav jedan vek nije doveo ni do kakve promene i da je sve to povrh svega nešto što je smešno, a trebalo bi da je strašno.

„Ova predstava  će sledeći put biti odigrana na festivalu Nušićijada u Ivanjici.  Jako nam je drago što se ova sjajna mlada ekipa povezala sa nama i što ovo radimo zajedno u koprodukciji. Nakon toga predstava će se igrati u Mikseru na redovnom repertoaru sa svim izazovima koje mi imamo kao nezavisna produkcija, koja od države ne dobija nikakva sredsta niti podršku, ali mi verujemo da će ova predstava uspeti da se održi,“ kaže reditelj Arsić.

Sumnje u nastavak života predstave nema ni u timu Nušićijade. „Predstava je kvalitetna, snažna i hrabra, i ima sve karakteristike komada koji zaslužuje da bude viđen. Za početak, viđen za Ivanjicu, a od sledeće sezone u Mikseru i drugim dvoranama širom zemlje“, kaže koordinatorka festivala Vera Jovanović.

Sumnjivo-lice-ns1

Branislav Nušić

SUMNJIVO LICE

Koncept i režija: Vojislav Arsić;

Dramaturškinja: Milena Bogavac;

Orginalna muzika: Irena Popović Dragović;

Scenski pokret: Andreja Kulešević;

Dizajn scene i kostima: Ana Zarubic;

Video: Ivan Stojiljković.

Producentkinja: Aneta Goranović;

PR i protokol: Marina Ugrinić;

Dizajn štampanog materijala: Sanja Drakulić;

Fotografije: Jelena Janković i Marija Piroški

Igraju: Zoran Pajić, Jelena Bogavac, Isidora Simijonovic, Đorđe Živadinović Grgur, Marko Panajotović, Uroš Novović, Aleksandar Vučković, Aleksandar Jovanović i Predrag Vasić.

Veliki pozorišni, filmski i serijski glumac, voditelj brojnih dečjih emisija i upravnik pozorišta Boško Buha, Milorad Mandić Manda iznenada je preminuo juče u pedeset šestoj godini života.

Jednako posvećen u svakoj svojoj ulozi, svojom pojavom i transformacijama mamio je istovremeno suze i smeh gledalaca svih generacija na pozorišnim daskama, velikim bioskopskim platnima i malim ekranima.

manda-putokosveta

Nušićijada i njeni posetioci pamtiće ga po izuzetnom doživljaju koji im je pripredio kao jedan od glavnih glumaca u predstavi Kruševačkog pozorišta “Put oko sveta” tokom festivala 2011. godine i izuzetnoj saradnji sa pozorištem “Boško Buha” koje je prethodne godine izvelo predstavu “Gospođa ministarka”.

Predstava ”Majstori, majstori” pozorišta “Boško Buha” u kojoj je Manda igrao jednu od glavnih uloga, trebalo je da bude izvedena na ovogodišnjoj Nušićijadi. Ukoliko njeno igranje bude moguće, biće to njemu u čast.

Organizacioni tim festivala Nušićijada uz veliko poštovanje oprašta se od velikog umetnika, prijatelja dece, pozorišnog i glumačkog borca i profesionalca.

manda-putokosveta2Milorad Mandić Manda rođen je u Beogradu 3. maja 1961. godine. U 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. Šest godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dečjeg pozorišta „Boško Buha“.

Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji. Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za decu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dečjim glumcem i zabavljačem. Bio je direktor pozorišta “Boško Buha”.

Od 1995. se više posvetio angažmanu u voditeljstvu.

Milorad Mandić Manda odrigrao je brojne uloge u filmu, seriji i pozorištu, među kojima će se pamtiti njegovi likovi i replike u filmovima „Lepa sela, lepo gore”, „Ivkova slava”, „Mrtav ‘ladan”, „Pljačka Trećeg rajha”, „Točkovi”, „Tri palme za dve bitange i ribicu”, „Braća po materi”, te u serijama „Selo gori, a baba se češlja”, „Ravna gora”, „Jagodići”, „Bolji život”.

premoscavanja

Nakon tri zasedanja, tokom aprila i maja, Programski savet festivala Nušićijada završio je sa radom i finalizacijom kompletnog  predloga programskog sadržaja za predstojeći festival, uzevši u obzir predloge Ivanjičana, a ujedno prateći visoke umetničke kriterijume i  tematiku ovogodišnjeg festivala.

.
Predstavnici Programskog saveta nastojali su da prilikom izbora programa izdvoje sadržaje koji se u celini uklapaju u festivalski koncept i standarde koje je festival tokom prethodnih šest godina postavio.

 

U godini kada se obeležava 110 godina od izgradnje kamenog mosta na reci Moravici, predstavnici UG KudeS očekuju da će program Nušićijade biti blagovremeno odobren kako bi se na vreme krenulo sa što intenzivnijom programskom promocijom kako u zemlji, tako i regionu.

.
programski2016

Organizatori festivala Nušićijada uskoro će početi sa predstavljanjem predloga programa sačinjenog od strane Programskog saveta, kako lokalnoj samoupravi i Organizacionom odbrou festivala, tako i javnosti putem sajta i društvenih mreža.

NusBGmanifest1

Kalemegdanska tvrđava ovog vikenda mesto je održavanja drugog po redu Beogradskog manifesta, velikog sajma manifestacija, degustacije i destinacija.

Turistička organizacija opštine Ivanjica je u okviru štanda Turističke regije Zapadna Srbija, pored objedinjene i kompletne prezentacije turističkih potencijala, poseban akcenat stavila na našu najveću manifestaciju – festival „Nušićijada“.

Nušićijada, višestruko prepoznata kao značajan festival, kako za Srbiju, tako i za region imala je svoju prezentaciju u subotu, 28. maja u 14 časova. Tom prilikom predstavljen je promotivni video i dokumentarni film festivala, dok je Milan Milosavljeć, glumac pozorišta na Terazijama, koji već sedmu godinu zaredom igra ulogu Branislava Nušića na ivanjičkoj Nušićijadi, posetiocima Manifesta govorio o sadržajima i velikanima kulturne scene koji su do sada bili “viđeni za Ivanjicu”.

NusBGmanifest2

Najavljen je predstojeći festival pod sloganom “Premošćavanja”, koji će kao i prethodni biti ispunjen brojnim muzičkim i pozorišnim formama, vrcavim i zabavnim sadržajima, performansima i humorističkim sadržajima.

Kostimirani volonteri na najbolji mogući način su kroz svoj autentičan izgled, uz brošure i drugi promotivni materijal, beogradskoj publici približili naš festival i pozvali publiku da „budu viđeni u Ivanjici“ od 26. do 28. avgusta, na sedmoj obnovljenoj „Nušićijadi” pod sloganom “Premošćavanja”.